Education template  

Критеријуми оцењивања


Српски језик

У оквиру нашег стручног већа усаглашен је критеријум оцењивања и њега се придржавамо и код сумативног и код формативног оцењивања. Формативним оцењивањем  пратимо рад ученика, напредовање, активност и залагање на часу,као иостварености постигнућа ученика, редовност писања домаћих задатака, али дајемо и препоруке за даљи рад. Евиденцију водимо у педагошким свескама, као и у ел. дневнику.

Код сумативног оцењивања  прилагођавамо своје захтеве прописанимисходима и стандардима постигнућа ученика, зависно од тога да ли се провера ученичког знања тиче знања из граматике и језичке културе, или из књижевности.  У складу са постављеним стандардима, који су и званично прописани, процењујемо и успех ученика на крају сваког полугодишта:

Одличан успех  - ученик редовно извршава своје обавезе, доноси прибор и домаће задатке, изузетно је активан и мотивисан за рад, показује заинтересованост и жељу за напредовањем и стицањем знања.
Врло добар успех - ученик се труди да редовно извршава своје обавезе, доноси прибор и домаћи, активан је на часу.
Добар успех - ученик прати наставу,скоро увек доноси прибор и домаћи, активан је на часу али не у континуитету;
Довољан успех - ученик повремено прати наставу, повремено доноси прибор и домаћи и ретко кад је активан на часу, али записује оно што се од њега очекује.
Недовољан успех - ученик не записује, нема прибор, не ради домаће задатке и уопште није активан на часу.

Усмене провере ученичког знања остварујемо кроз свакодневни рад у учионици – разумевање наученог, практична примена усвојеног знања из граматике, читање лектире, тумачење књижевног дела, говорне вежбе, рецитовање стихова, казивање одломака  и сл.

Писмене провере почињу увек од иницијалног теста знања који се ради у септембру, редовне контролне вежбе (две у сваком полугодишту), полугодишњи тест знања и годишњи тест знања на крају школске године. Према потреби, када је област веома захтевна и обимна, дајемо ученицима и петнаестоминутне вежбе, како бисмо им олакшали усвајање знања. Након две такве вежбе, изводи се једна оцена која се и уноси у дневник.

Придржавамо се заједничког критеријума при бодовању и оцењивању контролних задатака, што на процентуалној скали изгледа овако: 25 % довољан (2), 45% добар (3),
65 % врло добар (4) и 85 % одличан (5).

Током школске године ученици редовно пишу четири школска писмена задатка: у октобру и децембру, у марту и мају, при чему се акценат ставља на провери ученичке писмености и познавања правописа, а тек потом на креативност.

При извођењу сумативних оцена, уједначавамо свој критеријум поштујући установљена правила:
Оцену одличан (5) добија ученик који у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама;  логички повезује чињенице и појмове; самостално изводи закључке који се заснивају на подацима; решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички расуђује; показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања.
Оцену врло добар (4) добија ученик који у великој мери показује способност примене знања и логички повезује чињенице и појмове; самостално изводи закључке који се заснивају на подацима; решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички расуђује;
Оцену добар (3) добија ученик који у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама; у знатној мери логички повезује чињенице и појмове; већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме; у довољној мери критички расуђује; показује делимични степен активности и ангажовања.
Оцену довољан (2) добија ученик чија су знања  на нивоу репродукције, уз минималну примену; у мањој мери логички повезује чињенице и појмове; закључке изводи  искључиво уз подршку наставника; понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички расуђује; показује мањи степен активности и ангажовања.
Оцену недовољан (1) добија ученик чија знања  нису ни на нивоу препознавања, али  и не показује способност репродукције нити примене истог; не изводи закључке који се заснивају на подацима; не расуђује критички; потпуно одсуство активности;
 
- - -

Стручно веће природних наука (математика, информатика и рачунарство, техника и технологија)
 
Активност: Усаглашавање критеријума оцењивања из предмета математика
 
Закључак: У оквиру стручног већа усаглашен је критеријум оцењивања који укључује и сумативно и формативно оцењивање.

Формативним оцењивањем прати се рад ученика, напредовање, активност и залагање на часу. Осим тога прати се оствареност постигнућа ученика и дају се препоруке за даљи рад.

Сумативно оцењивање врши се писмено (кроз контролне и писмене задатке). Ученик може добити оцену и усмено, за домаће задатке, кроз пројекте и активност на часу.

Писмена оцењивања врше се након пређене области, уз ранију најаву, а према распореду писаних провера знања (у току једног полугодишта предвиђене су 4 писане провере – два контролна и два писмена задатка). Писане провере у трајању од 15 минута се не најављују и не оцењују сумативном оценом, већ служе наставнику да провери степен постигнућа ученика .

Усмено оцењивање
Опис потребних знања и вештина за добијање оцене из математике:
1. Одличан (5) – ученик редовно извршава своје обавезе, доноси прибор на час и редовно ради домаће задатке. Изузетно је активан и има изражен интерес за предмет. Показује жељу за напредовањем и стицањем нових знања и вештина.
2. Врло добар (4) – ученик се у великој мери труди да редовно извршава обавезе на часу, редовно ради домаће задатке, активан је на часу.
3. Добар (3) – ученик прати наставу, скоро увек доноси прибор на час и ради домаће задатке, често је активан на часу.
4. Довољан (2) – ученик повремено прати наставу, повремено доноси прибор и ради домаће задатке, ретко је активан на часу али записује оно што се од њега очекује.
5. Недовољан (1) – ученик не записује, не прати наставу и не ради домаће задатке. Није активан на часу.

Скала која изражава однос између процента тачно урађених задатака на писаној провери и одговарајуће оцене је следећа:
85-100% - одличан (5)
70-84% - врло добар (4)
50-69% - добар (3)
30-49% - довољан (2)
0-29% - недовољан (1)

У зависности од тежине теста дозвољена су одступања од неколико процената.
Ученик који стиче образовање по ИОП-у 1 оцењује се на основу ангажовања и степена остварености исхода, уз прилагођавање начина поступка оцењивања.
Ученик који стиче образовање по ИОП-у 2 оцењује се на основу ангажовања и степена остварености прилагођених циљева и исхода, који су дефинисани у персонализованом плану наставе и учења, уз прилагођавање поступка оцењивања.
 
- - - 

Активност: КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА УЧЕНИКА ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЈА
 
Закључак: Елементи оцењивања из наведених предмета су:
  • усвојеност образовних садржаја;
  • примена знања;
  • активност ученика.
 Ученик у току школске године може добити оцене на основу:
  • активности на часу,
  • израде техничких цртежа,
  • израде практичних радова,
  • израде презентација,
  • паноа, реферата,
  • практичног рада на рачунару,
  • усменог испитивања,
  • активности везане за припреме и учешће на такмичењима и школским манифестацијама
    • повезивање теоријских знања са практичним радом и свакодневним животом.
Активност, ангажованост и постигнути ниво знања ученика вреднује се на сваком часу.
 Такође, различити практични радови, вреднују се на основу :
  • сложености рада
  • самосталности израде рада од стране ученика,
  • примене мера заштите на раду,
  • правилног коришћења различитих алата и прибора,
  • прецизности преношења мера са цртежа на материјал,
  • прецизност израде делова и завршне обраде,
  • фунционалности и/или естетске вредности рада,
  • мотивисаности ученика током израде рада.
 Ученик који потпуно самостално остварује циљеве и задатке са основног и средњег нивоа, као и већину напредних захтева и врло је мотивисан у свом раду, оцењује се оценом одличан (5).
Ученик који самостално савлађује захтеве са основног и средњег нивоа, као и део напредних захтева и мотивисан је у свом раду, оцењује се оценом врло добар (4).
Ученик који самостално савлађује захтеве са основног нивоа, као и већи део средњих захтева и просечно је ангажован у свом раду, оцењује се оценом добар (3).
Ученик који тек уз помоћ наставника савлађује захтеве са основног нивоа и просечно је ангажован и мотивисан у свом раду, оцењује се оценом довољан (2).
 Ученик који ни уз помоћ наставника не савлађује захтеве са основног нивоа и није ангажован и мотивисан у свом раду, оцењује се оценом недовољан (1).
 
- - - 

Стручно веће друштвених наука – страни језици, историја, географија и грађанско васпитање    

 Усаглашавање критеријума оцењивања

 
Према Правилнику о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању ученик се оцењује најмање четири пута у полугодишту. Праћење развоја, напредовања и остварености постигнућа ученика у току школске године обавља се формативним и сумативним оцењивањем,односно оцена је описна и бројчана. Она је јавна и саопштава се ученику одмах по добијању, са образложењем. Образложење оцене садржи препоруку које активности ученик треба да предузме у даљем раду.

Формативно оцењивање подразумева: редовно праћење и процену напредовања у остваривању прописаних исхода, стандарда постигнућа, односно ангажовања ученика на сваком часу, мотивисаности, редовно доношење прибора за рад, израду домаћих задатака, израду задатака на самом часу. Води се у педагошкој свесци наставника и у дневнику, а из овога проистиче и оцена за рад на часу. Формативно оцењивање садржи повратну информацију о остварености прописаних исхода и стандарда постигнућа ученика и ангажовања у оквиру предмета као и препоруке за даље напредовање.

Критеријум је следећи: 
-Одличан успех - ученик редовно извршава своје обавезе, доноси прибор и домаће задатке, изузетно је активан и мотивисан за рад, показује заинтересованост и жељу за напредовањем и стицањем знања.
 -Врло добар успех - ученик се труди  да редовно извршава своје обавезе, доноси прибор и домаћи, активан је на часу.
 -Добар успех - ученик прати наставу,скоро увек доноси прибор и домаћи, активан је на часу али не у континуитету;
-Довољан успех - ученик повремено прати наставу, повремено доноси прибор и домаћи и ретко кад је активан на часу, али записује оно што се од њега очекује.
-Недовољан успех - ученик не записује, нема прибор, не ради домаће задатке и уопште није активан на часу.

Сумативно оцењивање, у смислу овог правилника, јесте вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине или на крају полугодишта. У сумативно оцењивање спадају: писмени и контролни задаци, активност на часу, усмено одговарање. Писмене провере постигнућа ученика у трајању дуже од 15 минута се најављују и планирају и оцена се уписује у дневник. Писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута обављају се без најаве, а спроводе се ради утврђивања остварености циља једног или више часова и савладаности дела реализованих програмских садржаја, односно остварености операционализованих исхода. Та оцена се не уписују у дневник, евидентира се у педагошкој документацији наставника ради праћења постигнућа ученика на крају програмске целине  и узима се у обзир приликом утврђивања закључне оцене ученика. 
Усмена провера постигнућа ученика се обавља путем непосредног одговарања на часу, уз поштовање критеријума за оцењивање.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 1, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености исхода, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 2, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености прилагођених циљева и исхода, који су дефинисани у персонализованом плану наставе и учења, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.
 
Што се тиче наставних предмета Историја и Географија на почетку школске године врши се иницијално процењивање. Резултат иницијалног процењивања не оцењује се и служи за планирање рада наставника и даље праћење напредовања ученика. Оцена из активности на часу изводи се на основу кратких тестова или усмених одговора који се односе на садржаје са истог или претходног часа. Елементи оцењивања ученичких постигнућа су: усвојеност садржаја, примена знања, активност и рад ученика на часу, израда презентација, паноа и учешће у пројектима.

Ученик се оцењује на основу:
- усмене провере постигнућа, 
- писмене провере постигнућа и
- практичног рада. 

За писмене провере постигнућа бројчана оцена изводи се на основу скале изражене у процентима, у складу са препорукама за оцењивање:
100-85%- одличан (5) 
  84-65%- врло добар (4)
  64-45%- добар (3)
  44-21%- довољан (2)
  20-0- недовољан (1)

Провера постигнућа ученика путем практичног рада се може урадити  путем реферата / попуњавања немих карата, израде ПП презентација, пројеката, паноа. Оцењивање се примењује и ако ученик оствари пласман на такмичењима рачунајући од општинског и то оценом  5 (одличан).                                                                                                           

Ученик се оцењује бројчано на основу остварености исхода, самосталности и ангажовања ученика:
1) ученик који је у потпуности усвојио основна, проширена и продубљена знања, умења и вештине, уочава битно, логички повезује чињенице и појмове, самостално закључује, критички расуђује, самостално проналази одговарајуће појмове на,  добија оцену одличан (5);
 
2) ученик који је у потпуности усвојио основна знања, умења и вештине и више од половине  проширених и продубљених знања, уочава битно, логички повезује чињенице и појмове, уз малу помоћ наставника долази до закључка, критички расуђује, добија оцену врло добар (4);
 
3) ученик који је у целини усвојио основна знања, умења и вештине и половину проширених знања,умења и вештина, према програму предмета; уз помоћ наставника схвата значење научених садржаја, објашњења и повезује их, уз помоћ наставника уочава битно,добија оцену добар (3);
 
4) ученик који је усвојио основна знања, умења и вештине, према програму предмета, ученик испољава потешкоће у анализи чињеница, података, њиховом уопштавању и закључивању, има тешкоћа у усменом и писменом изражавању, не сналази се у новим ситуацијама, уз велику помоћ наставника даје делимичне одговоре, добија оцену довољан (2);
 
5) ученик који ни уз помоћ наставника није савладао основно знање, умење и вештине; не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање, добија оцену недовољан (1).
 
Закључна оцена се изводи на основу аритметичке средине свих уписаних оцена у току школске године. Уколико ученик није задовољан предложеном закључном оценом на полугодишту или крају школске године, ради полугодишњи односно годишњи тест у зависности да ли је у питању крај првог полугодишта или крај школске године. Добијена оцена се уписује у дневник и поново се на основу аритметичке средине свих уписаних оцена утврђује закључна оцена.
 
- - - 

Енглески језик: разредна настава (1-4. разред)
 
Знање и напредовање ученика у разредној настави од другог до четвтог разреда вреднује се формативно, током стицања компетенција, и сумативно на крају наставних целина. 
У првом разреду врши се описно оцењивање којим се процењује оствареност предвиђених исхода након одређених наставних целина. Такође се у виду формативних оцена бележе у педагошку документацију подаци о ангажовању ученика на часу, изради домаћих задатака, доношењу прибора за рад.
 
У другом разреду врши се усмена провера знања ученика и изводи сумативна оцена најмање два пута у класификационом периоду. 
У трећем и четвртом разреду врше се усмене и писмене провере знања. Предвиђен је по један контролни задатак по класификационом периоду и најмање једна усмена провера која се вреднује сумативно. За писмене провере сумативна оцена се изводи на основу скале изражене у процентима (од 30% - довољан 2, од 50% - добар 3, од 70% - врло добар 4, од 85% - одличан 5). 
 
За усмене провере сумативна оцена се изводи на основу следећих критеријума: 
 
Ученик који је у потпуности усвојио предвиђени лексички и граматички садржај и функционално га примењује у говору, добија оцену одличан (5).
 
Ученик који је усвојио већину предвиђеног лексичког и граматичког садржаја и углавном га адекватно користи у говору, самостално и уз минималну помоћ наставника, добија оцену врло добар (4).
 
Ученик који је делимично усвојио предвиђени лексички и граматички садржај и користи га у говору по датом моделу, самостално и уз мању помоћ наставника, добија оцену добар (3).
 
Ученик који је у мањој мери усвојио предвиђени лексички и граматички садржај и уз већу помоћ наставника га препознаје, добија оцену довољан (2).
 
Ученик који ни уз помоћ наставника не препознаје предвиђене лексичке и граматичке садржаје у говору, добија оцену недовољан (1).
 
Елементи за проверу и оцењивање у првом и другом разреду су: разумевање говора, усмено изражавање, усвојеност лексичких садржаја, усвојеност граматичких структура, ангажовање на часу, израда домаћих задатака. 
Елементи за проверу и оцењивање у трећем и четвртом разреду су: разумевање говора, разумевање краћег писаног текста, усмено изражавање, писмено изражавање, усвојеност лексичких садржаја, усвојеност граматичких структура, правопис, ангажовање на часу, израда домаћих задатака. 
 
- - - 

Енглески језик- први страни језик у предметној настави (5-8.разред)

 
У оквиру формативног оцењивања наставник прикупља информације о постигнућима ученика и бележи активности ученика током наставе. Резултати формативног вредновања на крају циклуса исказују се и сумативно, бројчаном оценом.                                                                         

У сваком класификационом периоду присутне су и сумативне писмене и усмене провера знања. Предвиђена су два писмена задатка, по један у сваком полугодишту, и два контролна задатка који се раде по завршеним већим целинама градива. За писмене провере постигнућа бројчана оцена се изводи на основу скале изражене у процентима (од 85% - одличан 5; од 70% - врлодобар 4, од 50% -добар 3, од 30% -довољан 2).

Елементи за проверу и оцењивање су: разумевање говора, разумевање краћег писаног текста, усмено изражавање, писмено изражавање, усвојеност лексичких садржаја, усвојеност граматичких структура, правопис, залагање на часу, израда домаћих задатака и пројеката (појединачних, у пару, у групи).
 
- - -

Немачки језик- други страни језик у предметној настави (5-8.разред)


 
Ученик се оцењује на основу усмене провере постигнућа, писмене провере постигнућа и практичног рада, а у складу са програмом изборног програма. У току полугодишта најмање једна оцена треба да буде на основу усмене провере постигнућа ученика.
Ученик се оцењује и на основу активности и његових резултата рада, а нарочито: излагања и представљања (презентација, постера, резултата истраживања, писања мејлова и др.), учешћа у дебати и дискусији, домаћих задатака, учешћа у различитим облицима групног рада у складу са програмом наставе и учења, односно школским програмом.
У оквиру формативног оцењивања наставник прикупља информације о постигнућима ученика и бележи активности ученика током наставе. Резултати формативног вредновања на крају циклуса исказују се и сумативно, бројчаном оценом. 
Из другог страног језика ученици имају по један писмени задатак и два контролна задатка по полугодишту, осим у петом разреду, када немају писмени задатак у 1.полугодишту. По завршеним темама се редовно раде диктати (углавном у 5. и 6.разреду) и провере до 15минута.

Бројчана оцена из изборног програма други страни језик, у току школске године, утврђује се на основу следећих критеријума: оствареност исхода, самосталност у раду и ангажовање ученика.

Оце0ну одличан (5) добија ученик који у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама; лако логички повезује чињенице и појмове; самостално изводи закључке који се заснивају на подацима; решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички расуђује; показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања.

Оцену врло добар (4) добија ученик који у великој мери показује способност примене знања и логички повезује чињенице и појмове; самостално изводи закључке који се заснивају на подацима; решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички расуђује; показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања.

Оцену добар (3) добија ученик који у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама; у знатној мери логички повезује чињенице и појмове; већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме; у довољној мери критички расуђује; показује делимични степен активности и ангажовања.

Оцену довољан (2) добија ученик чија су знања, која је остварио, су на нивоу репродукције, уз минималну примену; у мањој мери логички повезује чињенице и појмове и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима; понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички расуђује; показује мањи степен активности и ангажовања.

Оцену недовољан (1) добија ученик чија знања, која је остварио, нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене; не изводи закључке који се заснивају на подацима; критички не расуђује; не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање.
 
За писмене провере постигнућа бројчана оцена изводи се на основу скале изражене у процентима - од 85% - одличан (5); од 65% - врло добар (4), од 45% -добар (3), од 25% -   довољан (2).  Скала се у зависности од постигнућа ученика на некој провери може кориговати, а у корист ученика.                           

Провера постигнућа ученика путем практичног рада се може урадити путем израде презентација, пројеката, паноа.                                                                                                       

Оцењивање се примењује и ако ученик оствари пласман на такмичењима рачунајући од општинског и то оценом  5 (одличан). 

Закључна оцена за успех из изборног програма други страни језик, не може да буде мања од:
1) одличан (5), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена најмање 4,50;
2) врло добар (4), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 3,50 до 4,49;
3) добар (3), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 2,50 до 3,49;
4) довољан (2), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 1,50 до 2,49.
Закључна оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања аритметичке средине на крају другог полугодишта. Уколико ученик није задовољан предложеном закључном оценом на полугодишту или крају школске године, ради полугодишњи односно годишњи тест у зависности да ли је у питању крај првог полугодишта или крај школске године. Добијена оцена се уписује у дневник и поново се на основу аритметичке средине свих уписаних оцена утврђује закључна оцена. 
 
- - - 

Постигнуће ученика, из предмета грађанско васпитање, се изражава описном оценом:
 
„Задовољава“- низак ниво постигнућа 
Ученик повремено има сукобе у којима напада особе, а не проблем, када му се на то укаже није склон промени понашања, своје обавезе извршава ретко или делимично. Ученик поседује мало знања  и показује незаинтересованост да прикупља нове информације, ретко учествује у размени идја. Ученик минимално доприноси решавању задатака.
 
„Добар“- средњи ниво постигнућа
Ученик сарађује са члановима групе уз мање тешкоће, повремено има проблеме у комуникацији, али их самостално решава, обавезе извршава уз подсећање и опомињање. Ученик поседује извесна знања и повремено учествује у размени идеја. Ретко има предлоге како решавати задатак, али када добије инструкције ради по њима.
 
„Истиче се“- висок ниво постигнућа
Ученик сарађује са свим члановима групе, уважава туђе потребе, пажљиво слуша друге, поштује договоре групе, не касни, обавезе извршава тачно и на време. Поседује знања, показује радозналост и заинтересованост, подстиче размену идеја. У потпуности је посвећен решавању задатка.
 
 
- - -

Критеријуми и елементи оцењивања у оквиру Стручног већа природних наука (биологија, хемија, физика)
 

Критеријуми и елементи оцењивања из предмета биологија за 5, 6. и 7. разред

Ученици од 5. до 7. разреда се оцењују из биологије на следеће начине:

Усмена провера постигнућа ученика - обавља се у току оба полугодишта. Најмање једна оцена треба да буде на основу усмене провере постигнућа ученика.
Начини оцењивања: дискусија на часу, проблемски задаци, есеји, презентација рада ученика…

Писмена провера постигнућа ученика - обавља се у току оба полугодишта.
Начини оцењивања: објективни тестови са допуњавањем кратких одговора, задаци са означавањем, задаци вишеструког избора, спаривање појмова...

Бодовање теста
Постигнуће у тесту се изражава у процентима и даје се оцена пропорционално процентима. Оцена са теста се уноси у дневник у року од осам дана и мора бити евидентирана  у распореду контролних и писмених задатака у дневнику и најављена унапред ученицима.

Постигнуће изражено  у %  Оцена
100 – 86          Одличан (5)
85 – 71            Врло добар (4)
70 – 51            Добар (3)
50 – 30            Довољан (2)
29 – 0             Недовољан (1)

Пројекат - групни облик рада на одређену тему, а има за циљ: самостално прикупљање и критички одабир информација; решавање проблема; доношење одлука; планирање и поштовање рокова; самостално учење; рад у групи; сарадња; критички однос према властитом и туђем раду. Наставник јасно дефинише и упознаје ученике са елементима за вредновање пројекта, групног рада и индивидуалног рада у оквиру групе.
Начини оцењивања: Експерименти, истраживачки пројекти

Активност и резултати рада ученика - су различите активности којима се показује примена знања ученика, самосталност, показане вештине у коришћењу материјала, алата, инструмената и др. у извођењу задатка, као и примена мера заштите и безбедности према себи, другима и околини, а које су у складу са програмом биологије.
Ученик се оцењује на основу:
- излагања и представљања (изложба радова, резултати истраживања, модели, цртежи, графикони, табеле, постери...)
- писање есеја
- учешће у дебати и дискусији
- учешће на општинском, окружном или републичком такмичењу (прва три места на општинском и окружном такмичењу и пласман на републичко даје се оцена одличан(5))
- учешће на националним и међународним такмичењима

Рад на часу- подразумева ученикову пажњу, праћење (слушање наставника или ученика док излажу), једном речју активно учествовање у наставном процесу.

Школска свеска из биологије - наставник може да оцени школску свеску ученика на крају полугодишта/школске године. Наставник оцењује: садржај свеске, уредност, цртеже, додатне текстове...

Остало - у закључну оцену за крај полугодишта/школске год. могу да уђу и остале активности и интересовања ученика, његова залагања, прикази занимљивих текстова из научно-популарне литературе.
Закључна оцена утврђује се на крају првог и другог полугодишта, на основу свих појединачних оцена које су унете у дневник од почетка школске године.
Закључна оцена не може да буде већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник, добијене било којом техником провере знања. Као почетно полазиште код закључивања оцене узима се у обзир аритметичка средина оцена из елемената оцењивања.
Закључна оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања аритметичке средине на крају другог полугодишта.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 1, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености исхода, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 2, оцењује се на основу ангажовања и степена оставрености прилагођених циљева и исхода, који су дефинисани у персонализованом плану наставе и учења, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.

Из предмета биологија, ученик се оцењује бројчано, а у складу са законом и прописима донетим на основу њега. Врста, ниво и обим знања и ангажовање ученика оцењују се тако да оцену:
Одличан (5) добија ученик који:
•           је у потпуности савладао градиво,
•           је сигуран и самосталан, брзо и логично закључује,
•           успешно повезује садржаје, уочава корелације с другим предметима,
•           зна применити знање у решавању проблемских задатака,
•           брзо, тачно, опширно, логички и аргументовано одговара на постављена питања,
•           самостално или у групи ради и презентира пројектне задатке,
•           је одговоран према раду, наставницима, ученицима, и животном окружењу.

Врло добар (4) добија ученик који:
•           има висок ниво и обим знања и степен разумевања програмских садржаја,
•           спорије, али тачно, логично и углавном аргументирано одговара на постављена питања, уз евентуално постављање подпитања,
•           поседује и успешно примењује стечена знања из биологије (уз мању помоћ   наставника и висок             степен ангажовања ученика),
•           доноси закључке на већ наученим примерима,
•           се повремено укључује тимски рад при изради пројектних задатака,
•           је одговоран према раду, наставницима, ученицима, и животном окружењу.

Добар (3) добија ученик који:
•           има просечан ниво и обим знања и степен разумевања програмских садржаја,
•           полагано и углавном тачно одговара на постављена питања, уз помоћ наставника,
•           углавном разуме наставне садржаје и деломично примењује стечена знања,
•           изводи закључке уз помоћ наставника,
•           је понекад и неспреман може изказати знање, способности и вештине из биологије,
•           је одговоран према наставницима, ученицима, и животном окружењу.

Довољан (2) добија ученик који:
•           има задовољавајући ниво и обим знања (не разуме у потпуности наставне садржаје и отежано             примењује стечена знања),
•           деломично и површно одговара на постављена питања уз помоћ наставника,
•           уз знатну помоћ наставника на једноставан начин набраја и описује природне и биолошке процесе,
•           код доношења закључака наилази на веће проблеме и несамостално доноси закључке.

Недовољан (1) добија ученик који:
•           није достигао задовољавајући ниво и обим знања и разумевања програмских садржаја,
•           не одговара на постављена питања и није усвојио кључне појмове,
•           не разуме наставне садржаје и не примењује знање из биологије и у    свакодневном животу,
•           уз велику помоћ наставника непотпуно и несувисло описује биолошке појаве и       процесе,
•           не показује вољу за стицање биолошког знања,
•           погрешно уочава биолошке процесе те доноси нелогичне закључке без разумевања.
 
 
Наставница биологије: Маријана Јовановић
 
 - - - 

Оцењивање ученика 8. разреда за наставни предмет биологија
 
У оцену улазе рад и залагање на часу, присуство ученика на часовима, интересовања и идеје везане за пројекте. Оцена се добија усменим путем, ученици треба да имају 4 оцене у сваком полугодишту.
Нема писмених ни контролних вежби као ни петнаестоминутних тестова. У оцену улази и активност на часу као и свеска (све лекције написане, домаћи задаци, уредност, прегледност). На крају полугодишта је израда презентација везаних за област Екологије (труд, креативност, оригиналност)
 
- - -

Критеријуми оцењивања ученика за наставни предмет хемија
 
Оцењивање се обавља уз уважавање ученикових способности, степена спретности и умешности.  
Ученик у току школске године може добити оцене на основу:
1. Писмених провера знања – контролних вежби;
2. Усменог испитивања;
3. Активности на часу; 
4. Радови ученика;
 
1.Писмене провере знања 
Писмене провере знања се обављају путем контролних задатака и петнаестоминутне провере. Писмене провере знања у трајању од 45 минута се најављују и одржавају према унапред утврђеном распореду за сваку школску годину, уз обавештавање ученика и истицање на сајту школе. Петнаестоминутне провере знања не морају бити унапред најављене. Резултате петнаестоминутне провере наставник уписује у педагошку свеску, а за извођење оцене су неопходне најмање три такве провере (изводи се утврђивањем аритметичке средине оцена или допуна усменим путем и рачунањем аритметичке средине добијене оцене писмено и усмено). Број контролних вежби у току школске године зависи од недељног фонда часова наставног предмета и одржава се два пута у току једног полугодишта (укупно четири пута у току школске године).

2.Усмено оцењивање
 Усмено оцењивање се обавља путем непосредног одговарања, обавља се у току оба полугодишта. Најмање једна оцена треба да буде на основу усмене провере постигнућа ученика.

3.Активност на часу
У активности ученика спадају кратки усмени одговори на часу приликом обнављања или обраде нове лекције, израда домаћих задатака. Наставник сваки час прати активности ученика и благовремено бележи у своју педагошку свеску. На тај начин наставник формативно оцењује ученика. Целокупна активност ученика може бити изражeна сумативном оценом у дневнику.
 
4. Радови ученика
У радове ученика спада израда семинарских радова, кратки пројекти, израда цртежа, модела и презентација. Вреднује се активност и ангажовање ученика, знања које је ученик стекао и применио у раду, продукт  и излагање резултата рада.
Закључна оцена
Закључна оцена утврђује се на крају првог и другог полугодишта, на основу свих појединачних оцена које су унете у дневник од почетка школске године. Она не може бити мања од аритметичке средине оцена. Закључна оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања аритметичке средине на крају другог полугодишта.
Ученик који има тешкоће у учењу  услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога и коме је потребна додатна подршка у образовању и васпитању, оцењује се на основу остварености циљева и стандарда постигнућа према плану индивидуализације или у току савладавања индивидуалног образовног плана.
Ученик са изузетним способностима, који стиче образовање и васпитање на прилагођен и обогаћен начин применом индивидуалног образовног плана, оцењује се на основу остварености циљева и прописаних стандарда постигнућа, као и на основу ангажовања. 

Опис потребних знања и вештина за добијање оцене из хемије:
1)         Ученик који остварује веома значајан напредак у савладавању програма предмета и у потпуности самостално испуњавања захтеве који су утврђени на основном и средњем нивоу, као и већину захтева са напредног нивоа посебних стандарда постигнућа, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз веома висок степен ангажовања, добија оцену одличан (5)
2)         Ученик који остварује значајан напредак у савладавању програма предмета и у потпуности, самостално, испуњавања захтеве који су утврђени на основном и средњем нивоу, као и део захтева са напредног нивоа посебних стандарда постигнућа уз мању помоћ наставника, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз висок степен ангажовања, добија оцену врло добар (4) 
3)         Ученик који остварује напредак у савладавању програма предмета и у потпуности, самостално испуњавања захтеве који су утврђени на основном и већи део на средњем нивоу посебних стандарда постигнућа, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз ангажовање ученика, добија оцену добар (3) 
4)         Ученик који остварује минималан напредак у савладавању програма предмета и испуњавања уз помоћ наставника захтеве који су утврђени у већем делу основног нивоа постигнућа, односно захтеве који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа и ангажовање ученика, добија оцену довољан (2) 
5)         Ученик који не остварује минималан напредак у савладавању програма предмета и ни уз помоћ наставника не испуњавања захтеве који су утврђени на основном нивоу постигнућа, добија оцену недовољан (1).

Наставница хемије: Марија Тодоровић

- - - 
 
 
Критеријуми и елементи оцењивања у настави физике

 
Ученици од шестог до осмог разреда се из физике оцењују на три начина:
1. Писмено (контролне вежбе)
2. Усмено
3. На основу редовног праћења постигнућа ученика и активности на часу
4. На основу домаћих задатака
 
Усмено одговарање
Ученици увек треба да буду припремљени за усмени одговор. Могу бити испитивани сваког часа. Оцена се уписује у дневник. Ученици се могу и сами јављати да усмено одговарају.
Контролне вежбе
Контролне вежбе изводе се према унапред утврђеном плану који је истакнут на сајту школе. Оцена се уписује у дневник.

Редовно праћење постигнућа ученика и активност на часу                                      

У активности ученика спадају кратки усмени одговори на часу приликом обнављања или обраде нове лекције, петнаестоминутне провере и редовне провере познавања елементарних појмова. Наставник сваки час прати активности ученика и благовремено бележи у своју педагошку евиденцију. На тај начин наставник формативно оцењује ученика. Целокупна активност ученика може бити изражeна сумативном оценом у дневнику.

Домаћи задаци
Димензионисани су тако да сви ученици могу да се њима баве у оквиру својих потреба и могућности. Такође оредстављају показатељ односа према обавезама у настави. Оцењују се тромесечно.

Врста, ниво и обим знања и ангажовање ученика оцењују се тако да оцену:
одличан (5) добија ученик који у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама; лако лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; самостално изводи закључке који се заснивају на подацима; решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички рaсуђуje; показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања.
врло добар (4) добија ученик који у великој мери показује способност примене знања и лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; самостално изводи закључке који се заснивају на подацима; решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички рaсуђуje; показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања.
добар (3) добија ученик који у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама; у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме; у довољној мери критички рaсуђуje; показује делимични степен активности и ангажовања.
довољан (2) добија ученик који знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену; у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима; понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички рaсуђуje; показује мањи степен активности и ангажовања.
недовољан (1) добија ученик који знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене; не изводи закључке који се заснивају на подацима; критички не рaсуђуje; не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање.

• Закључна оцена утврђује се на крају првог и другог полугодишта, на основу свих појединачних оцена које су унете у дневник од почетка школске године.
Закључна оцена не може да буде већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник, добијене било којом техником провере знања.
Закључна оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања аритметичке средине на крају другог полугодишта.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 1, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености исхода, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 2, оцењује се на основу ангажовања и степена оставрености прилагођених циљева и исхода, који су дефинисани у персонализованом плану наставе и учења, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.

Опис потребних знања и вештина за добијање оцене из физике:
Оцена одличан (5)
●          Ученик примењује знања, укључујући и методолошка, у сложеним и непознатим ситуацијама;
●          Самостално и на креативан начин објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације; процењује вредност теорија, идеја и ставова;
●          Бира, повезује и вреднује различите врсте и изворе података
●          Формулише претпоставке, проверава их и аргументује решења, ставове и одлуке;
●          Решава проблеме који имају и више решења, вреднује и образлаже решења и примењене поступке;
●          Изражава се на различите начине (усмено, писано, графички, практично, и др.), укључујући и коришћење информационих технологија и прилагођава комуникацију и начин презентације различитим контекстима;
●          Самостално извршава сложене радне задатке поштујући стандардизовану процедуру, захтеве безбедности и очувања околине, показује иницијативу и прилагођава извођење, начин рада и средства новим ситуацијама;
●          Доприноси групном раду продукцијом идеја, иницира и организује поделу задатака; уважава мишљења других чланова групе и помаже им у реализацији њихових задатака, посебно у ситуацији „застоја” у групном раду; фокусиран је на заједнички циљ групног рада и преузима одговорност за реализацију продуката у задатом временском оквиру;
●          Утврђује приоритете и ризике и на основу тога планира и организује краткорочне и дугорочне активности и одређује потребно време и ресурсе;
●          Континуирано показује заинтересованост и одговорност према сопственом процесу учења, уважава препоруке за напредовање и реализује их.
●          Ученик репродукује градиво, разуме, надограђује стечена знања.
●          Самостално образлаже садржај наводећи и своје примере, решава и сложене проблеме и задатке. Одлично познаје физичке појаве, изводи закључке на основу физичких појава које је видео или замислио, повезује податке са графика и других визуелизација, корелише стечена знања са садржајима других предмета.
●          Може преносити своја знања другима и сигурно и јасно излаже сопствене ставове о проблематици.
 
Оцена врлодобар (4)
●          Логички организује и самостално тумачи сложене садржинске целине и информације;
●          Повезује садржаје и концепте из различитих области са ситуацијама из живота;
●          Пореди и разврстава различите врсте података према више критеријума истовремено;
●          Заузима ставове на основу сопствених тумачења и аргумената;
●          Уме да анализира проблем, изврши избор одговарајуће процедуре и поступака у решавању нових проблемских ситауција;
●          Изражава се на различите начине (усмено, писано, графички, практично, и др.), укључујући и коришћење информационих технологија и прилагођава комуникацију задатим контекстима;
●          Самостално извршава сложене радне задатке према стандардизованој процедури, бира прибор и алате у складу са задатком и захтевима безбедности и очувања здравља и околине;
●          Планира динамику рада, организује активности у групи, реализује сопствене задатке имајући на уму планиране заједничке продукте групног рада;
●          Планира и организује краткорочне и дугорочне активности, утврђује приоритете и одређује потребно време и ресурсе;
●          Континуирано показује заинтересованост за сопствени процес учења, уважава препоруке за напредовање и углавном их реализује.
●          У стању је да надогради стечена знања. Садржај образлаже самостално, користи задате примере и самостално решава проблеме и задатке. Познаје ознаке физичких величина, повезује задате податке, ретко не може да реши сложене проблеме и задатке, није самосталан у решавању најтежих задатака.
●          Приликом израде рачунских задатака сналази се и решава и задатке који су сасвим нови, уз повезивање свих стечених знања из свих школских предмета., коришћењем већ виђених и решених задатака.
●         
 
Оцена добар (3)
●          Разуме и самостално објашњава основне појмове и везе између њих;
●          Разврстава различите врсте података у основне категорије према задатом критеријуму;
●          Уме да формулише своје ставове, процене и одлуке и објасни начин како је дошао до њих;
●          Бира и примењује одговарајуће поступке и процедуре у решавању проблемских ситуација у познатом контексту;
●          Уме јасно да искаже одређени садржај у складу са захтевом и на одговарајући начин (усмено, писмено, графички, практично, и др.), укључујући коришћење информационих технологија;
●          Самостално извршава рутинске радне задатке према стандардизованој процедури, користећи прибор и алате у складу са захтевима безбедности и очувања здравља и околине;
●          Извршава додељене задатке у складу с циљевима, очекиваним продуктима и планираном динамиком рада у групи; уважава чланове тима и различитост идеја;
●          Планира и организује краткорочне активности и одређује потребно време и ресурсе;
●          Показује заинтересованост за сопствени процес учења, уважава препоруке за напредовање и делимично их реализује.
●          Ученик репродукује и разуме основне физичке појмове, разуме садржај, али је површан у његовој примени.
●          Садржај може образложити користећи задате примере, али уз интервенцију наставника.
●          Познаје основне физичке формуле, самостално решава задатке средње тежине, и проблеме.
●          Уме да реши рачунске задатке који су слични задацима рађеним на редовној настави.
●          Понекад греши приликом самосталног решавања сложених проблема или задатака.
●          Повезује податке приказане графицима, сликама или таблицама и интерпретира их самостално.
●          Јасно излаже садржаје али је нејасан у аргументацији.
●         
 
Оцена довољан (2)
●          Познаје и разуме кључне појмове и информације и повезује их на основу задатог критеријума;
●          Усвојиојеодговарајућутерминологију;
●          Закључује директно на основу поређења и аналогије са конкретним примером;
●          Способан је да се определи и искаже став;
●          Примењује одговарајуће поступке и процедуре у решавању једноставних проблемских ситуација у познатом контексту;
●          Уме јасно да искаже појединости у оквиру одређеног садржаја, држећи се основног захтева и на одговарајући начин (усмено, писмено, графички, практично, и др.), укључујући и коришћење информационих технологија;
●          Уз инструкције извршава рутинске радне задатке према стандардизованој процедури, користећи прибор и алате у складу са захтевима безбедности и очувања здравља и околине;
●          Извршава додељене задатке искључиво на захтев и уз подршку осталих чланова групе; уважава чланове тима и различитост идеја;
●          Планира и организује краткорочне активности на основу задатих услова и ресурса;
●          Повремено показује заинтересованост за сопствени процес учења, а препоруке за напредовање реализује уз стално праћење.
●          Ученик репродукује и препознаје основне појмове: pазуме садржај, али не зна да га примени ни образложи на непознатим задацима.
●          Познаје основне физичке формуле, али често греши приликом самосталног решавања чак и једноставних проблема и задатака.
●          Препознаје податке приказане графицима, сликама или у табелама али их не може у потпуности самостално интерпретирати, већ му је потребна помоћ наставника.
●          Аргументује површно и несигурно па је нејасан и у излагању градива.
Оцена недовољан (1)
●          Ученик који не испуњава критеријуме за оцену довољан (2) и не показује заинтересованост за сопствени процес учења, нити напредак.
●          Ученик не препознаје основне физичке појмове, или их само може набројати.
●          Не показује разумевање садржаја ни уз помоћ наставника и није у стању самостално да га репродукује.
●          Не може самостално да решава најпростије рачунске задатке.
 
Наставница физике: Луција Лалицки
- - - 

Стручно веће уметности и вештина
 
Усаглашавање критеријуми оцењивања
Приликом сумативног оцењивања узима се у обзир индивидуално напредовање у односу на сопствена претходна постигнућа, могућности и ангажовање ученика у наставном процесу.
Формативно оцењивње је заступљено код писања есеја, израде постера, коришћења електронске поште, презентација и истраживачких задатака. Такође, је присутно као проверавање постигнућа савладавања програма. Садржи повратну информацију и препоруке за напредовање. Евидентира се у педагошкој документацији.
Комуникација и усмеравање ученика врши се на часовима ликовне и музичке културе и у Google учионицама.
 
24.01.2022.
Руководилац већа Нирвана Ћућуз           

 

Пројекат Наша Школа (nasaskola.rs) © Академија Филиповић
Нека права задржана. Администратори школа су одговорни за објављени садржај