Краљ Пeтар Други-биографија

         


    Краљ Петар II Карађорђевић
 

 

6. септембар 1923. Београд – 3. новембар 1970. Денвер
 
                 „ Једна сламка међу вихорове “

 
Последњи југословенски краљ Петар II Карађорђевић, имао је трагичан живот, а таква је била и судбина његовог српског народа у двадесетом веку: „ Да, Кад главу раздробиш тијелу, у мучењу издишу членови “
Вихори Другог светског рата, однели су краља Петра II из његове отаџбине, и онемогућили су му да се у њу врати.

Почетак његовог живота био је краљевски сјајан и пун наде...
Краљ Петар Други Карађорђевић родио се у Београду 6.септембра 1923. године. Био је најстарији син прослављеног, југословенског краља Александра I Карађорђевића и лепе и образоване принцезе Марије од Румуније. Краљевски пар имао је велики углед у земљи и свету, а краљица Марија, као унука енглеске краљице Викторије, била је у родбинским везама са свим европским, краљевским кућама. Поред Петра, краљевски пар је имао још два сина: Томислава и Андреја. Кумови на крштењу, били су му енглески краљ Џорџ VI и његова жена Елизабета Боуз – Лајон. Краљица Марија, желела је да се Петар образује у духу енглеских узора, а краљ Александар, настојао је да сина војнички васпитава. Од раног детињства учествовао је у протоколарним, државним свечаностима, уживајући посебан третман и пажњу како родитеља тако и јавности. Школовао се у Белом двору на Дедињу. Поред учења основних школских предмета, велика пажња поклањала се његовом физичком развоју, соколским вежбама, планинарењу и јахању. Показивао је велику пажњу за механику и аутомобиле. По завршетку основне школе, родитељи га уписују на енглески колеџ Сендројд. Али тек што је стигао у Енглеску, десио се први страшни догађај у његовом животу. Имао је тек 11 година, када је у Марсеју 9. октобра 1934. године убијен његов отац краљ Александар.
Нежни и лепи дечак, од тада ће заувек имати сетан израз лица, по којем ћемо га памтити. Петар постаје краљ Југославије, а земљу је до његовог пунолетства требало да води Намесништво на челу са његовим стрицем, кнезом Павлом Карађорђевићем. Младог Петра, све је подсећало на његовог оца. Преселио се у његову собу и спавао је у његовом кревету. Био је оптерећен бригом, да ли ће бити достојан наследник свог великог оца. Наставио је да се убрзано школује а морао је да се припрема и за своје владарске дужности. Радни дан му је почињао у 7 часова ујутро,а завршавао се у 21 час увече. Било је то пренапорно одрастање за једног дечака.
Узнемирујући догађаји у Европи, привлачили су његову пажњу као и пажњу целокупне југословенске јавности. Агресивне фашистичке силе, Хитлерова Немачка и Мусолинијева Италија почињу да урушавају мир у Европи. Краљевина Југославија, изнутра слаба и нестабилна, била је и на спољњем плану све више угрожена од претећег фашизма. Нападом Немачке на Пољску 1. септембра 1939. године. почиње Други светски рат. За краља Петра и Југославију почиње време искушења.
У јесен те године, Петар је започео студије права и војних вештина. Обилазећи земљу, Петар је могао да се увери у њену војничку неспремност. Пад Француске у лето 1940. године, са великим болом, неверицом и зебњом пропраћем је у српском народу. Кнез Павле и краљ Петар, као и читав српски народ били су изразито антихитлеровски и антифашистички опредељени. У пролеће 1941. Хитлер влада Европом и спрема се на поход на Совјетски савез. Упућује ултиматум Југославији да се прикључи његовом Тројном пакту. Са друге стране, Велика Британија врши притисак на кнеза Павла и југословенску владу да се супротставе Немачкој.
Краљевина Југославија се нашла између „ две ватре“. Кнез Павле, иако велики англофил, доноси једину разумну одлуку. Да би избегао очигледан ратни пораз и страдање народа, одлучује да приступи Тројном пакту. У зору 27. марта, извршен је официрски пуч ( државни удар) којим су кнез Павле и влада Цветковић – Мачек збачени са власти. Краљ Петар је проглашен за пунолетног и објављено је да преузима власт. Српски народ је одушевљено поздравио преврат и ступање краља Петра на власт. Петар није имао ништа са превратом и завереницима. Био је играчка у њиховим рукама. Није могао да утиче на догађаје. Вође завере биле су у вези са енглеским тајним службама.
Велика Британија је зарад својих интереса гурнула Краљевину Југославију у ратни амбис.
Узору 6. априла немачке бомбе пљуште по Београду и сеју пустош и смрт. Заједно са члановима Владе, краљ Петар напушта престоницу. Пут их је водио до Никшића, а одатле су авионом одлетели за Атину, па потом у Јерусалим. Коначно уточиште нашли су у Лондону 21. јуна 1941. године. Краљ Петар је био срдачно примљен од британских званичника и указиване су му почасти али....показаће се, да су судбине малих народа потпуно небитне за велике силе, које се искључиво боре за своје интересе.
У Лондону је Петар боравио у хотелу „ Клериџ “. Млади краљ се 1944. године, оженио грчком принцезом Александром и 1945. рађа им се син Александар II.
У окупираној Југославији постојала су два покрета отпора,  Ројалистички и легитимистички покрет опора, на челу са ђенералом Драгољубом Дражом Михаиловићем, и комунистички покрет који је предводио Стаљинов следбеник Јосип Броз Тито. Ројалисти су желели да обнове монархију и демократско грађанско друштво,  а комунисти су хтели да  на силу освоје власт и заведу комунистичку диктатуру у послератној Југославији. Измећу ова два покрета водио се крвави грађански рат. Од краја 1943. године, британски премијер Винстон Черчил, сву војну и политичку подршку упућује Титу, рачунајући да ће га тако придобити за себе. Тиме је само омогућио комунистима да победе ројалисте.
Пошто је Совјетски савез однео кључне победе у рату над Немцима, било је јасно да ће Совјети загосподарити Источном Европом. Совјетски тенкови улазе у Београд  у октобру 1944. и за новог „ црвеног краља “ устоличују Јосипа Броза. Тиме је судбина Југославије и краља Петра била решена. Краљ Петар Други, никада није абдицирао.
Нове комунистичке власти 1945. године, спроводе фарсу од избора и на њима побеђује њихова листа. У новембру 1945. године комунисти проглашавају Југославију за Републику, и тако је недемократски укинута монархија. Затим комунистичка власт одузима држављанство краљу Петру и конфискује сву имовину краљевској породици.
После рата краљ Петар је живео у Лондону, а потом у Америци. Покушавао је да уједини српску емиграцију.
 Вечно изгнанство, туга и носталгија, допринеће његовој прераној смрти.
После тешке болести краљ Петар Други умире у Денверу 3.новембра 1970. године.Сахрањен је био у цркви Светог Саве у Либертвилу.
Коначно у јануару 2013. године, његови земни остаци враћени су у Србију и почиваће у породичној гробници цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

 

 

Наша славна сликарка Милена Павловић Барили је насликала портрет Краља Петра Другог