ПУТУЈЕМ ДА САЗНАМ

Датум: 24. Oktobar 2013 20:02 Категорија: Новости

Освануо је и тај дуго очекивани четвртак, дан када крећемо на тродневну матурску екскурзију по западној Србији.
      Кренули смо рано, жељни авантуре и забаве. Из Београда смо се запутили ка Златибору преко Рудника, планине чији је највиши врх Цвијићев врх. Видели смо остатак угашене купе, на чијем врху се налази средњовековно утврђење Оставица. Прошли смо кроз Горњи Милановац, који се некада звао Деспотовац, по реци Деспотовици.
                Коначно, стижемо до Овчарско-кабларске клисуре познате као „српска Света Гора“, где је некада било тридесет и пет цркава које су подигнуте крајем 12. и почетком 13. века. Данас их има само десет, које су обновљене на темељима старих у 16. и 17. веку. У Овчар бањи смо посетили манастир Благовештење који су изградили Немањићи, а у коме се замонашио наш патријарх Павле. Тамо смо видели и прелепу икону Пресвете Богородице у најлепшем иконостасу у дуборезу.
                Наставили смо пут ка Ужицу кроз које протиче река Ђетина и у коме свака зграда има своје име. Обишли смо етно-село Сирогојно. То је музеј на отвореном, где смо видели српско сеоско домаћинство с краја 19. и почетка 20. века. Чули смо причу о веровању да ће се угасити породица ако се угаси огњиште, па се водило рачуна да се ватра никада не угаси.
                Стигли смо на Златибор, прелепу зелену планину, у раним поподневним сатима. На њој су два језера - Златиборско и Рибничко, као два смарагдна ока у којима се огледају борови са Торника и Чиготе. Одмарали смо се уз палачинке и уживали на михољском сунцу и чистом ваздуху. Путовање смо за тај дан завршили на још једној нашој планинској лепотици – Тари. Уз вечеру смо сабирали утиске и после дискотеке, отишли на спавање.
                Другога дана наше екскурзије, после доручка, кренули смо на Мокру гору. Возили смо се Шарганском осмицом, чувеним „Ћиром“ или, како се данас зове, воз „Носталгија“. Пруга је интересантна јер је једина пруга уског колосека, широка само 76 центиметара и пролази кроз 20 тунела, од којих је најдужи „Шарган“, дуг 1.666 метара. Најзанимљивија нам је била станица „Луди камен“, где долазе младенци из целог света да се венчају на једном камену.                                                                                          Потом је уследила посета Дрвенграду, који је подигао Емир Кустурица, наш уважени и светски познати режисер. У Дрвенград су пренете и постављене куће из 19. века из околних места, па су формиране улице, поплочане дрвеним циглама, са интересантним називима. Централно место заузима црква посвећена Светом Сави.
                Трећег дана наше екскурзије обишли смо кањон реке Таре и прошетали једином прашумом на Балкану. Видели смо Панчићеву оморику, која једино ту расте и због које је ово подручје проглашено за резерват природе.
Свратили смо до реке Врело, која је у народу позната под именом Година, јер је дугачка 365 метара, колико има дана у једној години. Видели смо водопад којим се Врело улива у реку Дрину и отишли до језера Перућац, које је настало преграђивањем реке Дрине бетонском браном и подизањем Хидроелектране „Бајина Башта“, која је највећа у Европи.
       Већ уморни и препуни утисака и нових сазнања, кренули смо ка Београду, али са жељом да поново пођемо на неко ново путовање и упознавање наше лепе, природним лепотама и традицијом, богате земље.

АНА МАТИЈЕВИЋ 8-1